Trenutno se nalazite ovde:

Print

84. decembar 2013. - januar 2014.

Prelistajte časopis Gde pronaći


PROČITAJTE NAJNOVIJI BROJ

http://www.novinarnica.net/reader/#/izdanje/9788/0/33

Izdvajamo...

Konferencija : Etika i ekonomija

Liste čekanja biće revidirane

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović na konferenciji Farmacija: Etika i ekonomija, održanoj 11.12.2013. godine izjavila je da će u 2014. godini konačno biti rešen problem sa listama čekanja, da će one biti revidirane i da se više ne može dešavati da se intervencije zakazuju za 2020.godinu.Ona je nakon konferencije Farmacija: Etika i ekonomija rekla novinarima da Republički fond za zdravstveno osiguranje radi na uvođenju elektronskog sistema koji će onemogućiti da se jedan pacijent vodi u više ustanova na listama čekanja. Komentarišući veliku smrtnost u Srbiji koja nas svrstava među afričke zemlje rekla je da je u oboljevanju i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti napravljen pomak napred, ali da "loše stojimo kada su maligne bolesti u pitanju", jer je samo smrtnost od karcinoma grlića materice 7,8 posto, dok je u Finskoj, recimo, 0,9 odsto.

Nacrt zakona: U korak s novim tehnologijama

Javna rasprava o Nacrtu zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva održana je krajem novembra na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Predsedavajući raspravom, državni sekretar Ministarstva zdravlja prim. dr Periša Simonović, rekao je da je najvažnije da se na jedinstven način uredi postupak vođenja medicinske i druge dokumentacije u zdravstvenim ustanovama:- Dakle, nezavisno od toga ko je te ustanove osnovao, da li je reč o državnom, privatnom ili drugom obliku svojine zdravstvene delatnosti, svi će biti dužni da, u skladu sa zakonom, tu dokumentaciju vode na isti način, da na isti način zaštite podatke i čuvaju od onih kojima ti podaci ne treba da budu dostupni. I najzad, biće omogućeno da se sabiraju svi podaci koji su od značaja za zdravstvenu zaštitu stanovništva u Srbiji, nezavisno od toga da li su vezani za zdravstveni ili drugi sistem. I tu, u prvom redu, mislim i na dokumentaciju koja se vodi u oblastima kao što je zaštita životne sredine ili radna okolina, gde je nadležnost javnog zdravstva indirektna – naveo je prim. dr Periša Simonović i dodao:- Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji će na celovit način urediti i sistem odgovornosti za unos podataka i to kako, kada, na koji način i ko može uneti podatak u medicinsku dokumentaciju. I najvažnije, pacijent koga se sve ovo tiče, može da ostvari uvid u tu dokumentaciju koja se, u vezi sa njegovim zdravljem, vodi u zdravstvenom sistemu.

Karavan podrške trudnicama u Srbiji 

Koraci za zdravu trudnoću

U deset gradova Srbije u narednih šest meseci biće organizovan Karavan ''Koraci za zdravu trudnoću" koji trudnicama treba da pruži neophodne informacije o sigurnoj, bezbednoj i pravilnoj trudnoći.Projekat će se odvijati pod pokroviteljstvom Fondacije "Dragica Nikolić", Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS, Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut".Supruga predsednika Srbije Dragica Nikolić naglasila je da je misija Fondacije koju vodi povećanje nataliteta i podrška ženama koje su, uprkos krizi, odlučile da postanu majke:-Majke su te koje su stvarale i vaspitavale stvaraoce države.U njihovoj brizi i skrivenoj suzi zapisani su i usponi i padovi i patnje jednog naroda. Izuzetno je bitno da se trudnice informišu o zdravoj i pravilnoj trudnoći a Karavan „Koraci za zdravu trudnoću" će im to omogućiti, jer će obići čitavu zemlju.Kroz taj projekat ćemo biti uzorna podrška i ohrabrenje za zdravo potomstvo - istakla je Dragica Nikolić.

Aktuelno: Zračenje za pacijente iz Srbije bez čekanja

Pacijenti iz Srbije koji čekaju na radio-terapiju uskoro će moći da odlaze na zračenje u banjalučki Klinički centar. Njihovo lečenje i smeštaj finansirao bi Zdravstveni fond Republike Srpske na ime duga koji ima prema RFZO i zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Godišnje bi na radio-terapiju moglo da dolazi oko 500 pacijenata. Tako bi bile smanjene liste čekanja u Srbiji, jer banjalučki Radio-terapijski centar ima neiskorišćene kapacitete. U primeni su tri najsavremenija akceleratora kojim se tretiraju samo obolela mesta dok je okolno zdravo tkivo pošteđeno od prekomernog zračenja.

Gripa se ne bojim ja

Piše:PROF. DR ZORAN RADOVANOVIĆ

Postoje zarazne bolesti koje se smatraju uvek (besnilo) ili skoro uvek (plućna kuga, neke hemoragijske groznice) smrtonosnim.U odnosu na njih, grip deluje bezazleno,jer samo jedna od više hiljada zaraženih osoba ne preživi infekciju, a mnogi čak i ne ispolje simptome i znake bolesti.Značaj gripa je, međutim, u snazi velikih brojeva. Pre četiri godine, u vreme pandemije svinjskog gripa, svaki četvrti stanovnik Srbije se prokužio, tj. došao je u kontakt s uzročnicima te bolesti. Na bezmalo dva miliona zaraženih nesumnjivo ukazuju obimna istraživanja zasnovana na reprezentativnim uzorcima populacije. Samo manjina je imala tipičnu sliku gripa (visoka temperatura, izražena iscrpljenost, bolovi u mišićima, gušobolja, suv kašalj, kijavica), a odnos zaraženih i umrlih bio je oko 1:10.000. Rizik izgleda zanemarljivo mali, ali je izgubljeno blizu 200 života, što je mnogo više nego što nam odnesu sve klasične zaraze zajedno.

Ishrana u vreme posta

Božićni post traje 6 nedelja i završava se pričešćem vernika na božićnoj liturgiji 7.januara.Tokom perioda posta važno je da ishrana bude redovna i raznovrsna. Umesto da svakodnevno jedete suvu kiflu, džem i krompir, preporučuje se unos različitih vrsta povrća, voća, žitarica i ribe. Za sve koji imaju zdravstvene probleme, pre početka posta, savetuje se konsultacija sa lekarom.Od suplemenata poželjno je uključiti vitamin B12 i helirano gvožđe, kao specifične suplemente zbog nedostatka namirnica životinjskog porekla, a usled mogućnosti pada imulološkog sistema, preventivno treba uzimati probiotike, omega 3 masne kiseline i kompleks minerala i vitamina.

IQ nam opada: Lažna uzbuna ili realnost?!

Piše: DR ĐORĐE MARINA

Psihološki gledano inteligencija je kognitivna sposobnost koja se meri IQ testovima. S druge strane nije zanemarljiv i uticaj sredine koji uslovljava razvoj socijalne i ekonomske inteligencije. Na osnovu nečijeg IQ, može se predvideti koliko će biti uspešan, ali predvidivost nije stopostotna i zakonomerna.To što neko ima IQ znatno iznad proseka (115+) ne znači da će biti uspešan poslovan čovek, da će napraviti karijeru u nauci ili biti kreativan umetnik.Još manje znači da će biti dobar partner i roditelj ili da će biti srećan. Ali, to znači da će imati potencijal da ostvari većinu navedenih parametara.Osim toga, predviđanja izvedena na bazi IQ, u slučajevima kada je on znatno niži od proseka, jesu zakonomerna: šestogodišnje dete koje na testu dobije rezultat 85, neće moći da sustigne svoje vršnjake u školskom uspehu i imaće jako sužen izbor zanimanja kojima će u životu moći da se bavi.