Najnoviji broj Informatora

Prelistajte novi broj:
https://issuu.com/bbapoteka/docs/inf_325

 

 

 

Mentalno zdravlje i klimatske promene

 Mesec jun, kao što i naslov ovog uvodnika najavljuje, ceo je u znaku mentalnog zdravlja, ali i značaja očuvanja zdrave životne sredine bez koje nema ni dobrog zdravlja svih nas. Na inicijativu Ministarstva zdravlja i Republičke stručne komisije za mentalno zdravlje mesec jun proglašen je Nacionalnim mesecom mentalnog zdravlja u Republici Srbiji. Da je neophodno dati veći značaj ovom problemu upozoravaju rezultati prve Nacionalne studije o proceni mentalnog zdravlja (tokom pandemije kovid 19), koji pokazuju da u ovom trenutku 15,2 odsto stanovništva Srbije ispunjava kriterijume nekog psihičkog poremećaja.

Napretkom neuronauka ali i socijalnih i psiholoških nauka kao i same medicine znamo da su kao i mnoge telesne bolesti, mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja rezultat kompleksnih interakcija između bioloških, psiholoških i socijalnih faktora, a sve više se kao značajan faktor dodaje i uticaj životne sredine. Početkom juna održana je globalna konferencija „Stokholm +50: zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika" sa koje su poslate poruke da je vreme za hitnu akciju i hrabre izbore za bolju budućnost na zdravoj planeti. Upravo na ovoj konferenciji Svetska zdravstvena organizacija objavila je izveštaj o uticaju klimatskih promena na mentalno zdravlje i skrenula pažnju svim državama učesnicama da je neophodno da se pozabave ovim problemom. Ulažu se sve veći napori da se što bolje razume uticaj klimatskih promena na mentalno zdravlje, a pokazano je da se pojedinci i čitave zajednice izložene uticaju klimatskih promena suočavaju se čitavim spektrom jakih emocija kao što su tuga, strah, bespomoćnost i očajanje. Takođe klimatske promene mogu pogoršati već postojeće mentalne probleme ili biti okidač za ljude sa visokom predispozicijom za razvoj mentalnih poremećaja. Ovaj izveštaj uvodi i nove pojmove kao što su anksioznost zbog klimatskih promena, solastalgiju (osećaj uznemirenosti povezan sa promenom životne sredine u blizini vašeg doma), eko-anksioznost, ekološka tuga  i psihološki stres u vezi sa klimom.

Ipak, u većini država (a čini se i kod nas) i dalje postoji veliki jaz između potreba i raspoloživih kapaciteta za lečenje ali i prevenciju i očuvanje mentalnog zdravlja. Zato mislim da je veoma važno da se farmaceuti primarne zdravstvene zaštite aktivnije uključe i razvijaju usluge koje će pružati pomoć i podršku očuvanju mentalnog zdravlja, a ovaj jun je idealna prilika za to.

 

Estela Gaković Ranisavljević

Glavna i odgovorna urednica