Najnoviji broj Informatora

Pogled u izdanje
REČ UREDNICE
Zona komfora

Dešavanja u proteklim nedeljama donela su pored mnoštva zanimljivih, (i onih manje zanimljivih) skupova i edukacija, i nekoliko novosti u apotekarskom sektoru u Srbiji. Najviše pažnje je privuklo uvođenje elektronskog recepta u nekim beogradskim opštinama i informacija da je Nacrt zakona o apotekarskoj delatnosti (koji je objavljen početkom godine i koji je prošao i javnu raspravu) povučen iz procedure i da će odredbe ovog zakona biti unete u Zakon o zdravstvenoj zaštiti čiji je nacrt još u izradi. Apotekarski sektor u Srbiji je suočen sa mnoštvom problema i mnogi su očekivali da bi Zakon o apotekarstvu mogao doneti rešenje. Još uvek se ne zna zašto je Nacrt zakona povučen, ali ostaje nada da će odredbe koje regulišu apotekarski sektor unete u Zakon o zdravstvenoj zaštiti pomoći u rešavanju nagomilanih problema.
Mislim da je nagomilavanje problema na neki način posledica izbegavanja ili lošeg upravljanja promenama. Promene su sastavni deo života, dešavaju se svuda, u svim oblastima i sferama života i poslovanja. Promene često znače i nelagodnost i izlazak iz sopstvene zone komfora, ali su i neizbežne. Koliko je važno upravljati promenama, i u životu, ali i u poslovanju, govori serija tekstova, koja se završava u ovom broju, a objavljena je u okviru naše stalne rubrike ”Farmaceutski menadžment” koju vodi ekspert iz oblasti ekonomije i naš stalni autor Igor Lazarević.
O promenama je govorio i Čarls Darvin koji je smatrao da ne preživljavaju oni koji su najjači već oni koji se najbolje prilagođavaju. Mislim da je ovo veoma primenljivo i na apotekarski sektor koji je godinama izbegavao promene, a one su se ipak dešavale i sada je teško, i veoma dramatično upravljati promenama. Kao posledica toga je i poprilično nezadovoljstvo farmaceuta koji rade u apotekama koji se najviše žale na preopterećenost poslom (većinom tehničkim poslovima, a ne savetovanjem pacijenata i izdavanjem lekova), loše radno vreme i srazmerno niske plate.
Istraživači koji objavljuju godišnji Svetski izveštaj o sreći ustanovili su da na oko tri četvrtine ljudske sreće utiče šest faktora: jak privredni rast, zdrav životni vek, kvalitetni društveni odnosi, velikodušnost, poverenje i sloboda življenja života kakav vam odgovara. Ovi faktori su blisko povezani sa upravljanjem nekom zemljom i njenim kulturnim vrednostima.
Kroz anketu koju Gallup sprovodi svake godine pokušavaju shvatiti šta je potrebno da se bude srećan, a tri oblasti su najdominantnije, kako ljudi vide svoj život kao celinu, svoju svakodnevnu sreću i fizičko zdravlje. Verovatno već pogađate, Srbija je tu prilično loše rangirana; kod nas je manje od 65% ljudi svakodnevno srećno, a na skali ocene života koji vode, većina ljudi u Srbiji daje ocene od 3 do 5 (ocena preko 7 smatra se uspešnom).
Aristotel je verovao da istinska sreća dolazi samo iz smislenog života, od onog što je vredno raditi. Primenjeno na apotekarstvo u Srbiji to znači da moramo izaći iz svoje zone komfora, moramo se boriti sami za sebe, moramo se zajedno boriti za prepoznavanje prave uloge naše profesije u zdravstvenom sistemu, moramo se prilagoditi promenama i svakodnevno pronalaziti radost u malim stvarima.

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević