308. januar 2021

Pročitajte novi broj
https://view.publitas.com/apoteka/informator-308/page/1 

U skladu sa prirodom 

Činjenica da klimatske promene sve više utiču na zdravlje postaje sve očiglednija. Iako je pandemija COVID-19 potisnula interesovanje i stručne i opšte javnosti za ovaj problem, klimatske promene su i dalje tu, a posebno zabrinjava što kriza ne jenjava.

Lancet Countdown je međunarodna saradnja uspostavljena kako bi se obezbedio nezavisni, globalni sistem praćenja zdravstvenog profila koji se menja usled klimatskih promena. Početkom decembra izdali su izveštaj za 2020. godinu u kome je učestvovalo 35 vodećih akademskih institucija i agencija UN-a koje čine The Lancet Countdovn, a oslanja se na stručnost naučnika koji se bave klimom, geografa, inženjera, stručnjaka za energetiku, hranu i transport, ekonomista, sociologa i politikologa, zdravstvenih radnika i lekara.

Pre pet godina, većina država je potpisala „Pariski sporazum" koji predstavlja okvir odluke da se svi uhvate u koštac sa klimatskim promenama, i tada su se države obavezale da će ograničiti globalno zagrevanje na „znatno ispod 2°C". Nakon pet godina, globalna emisija ugljen-dioksida nastavlja da raste, bez naznaka trajnog smanjenja, što je rezultiralo rastom globalne prosečne temperature od 1,2°C.  U pomenutom Lancet izveštaju navodi se da ekstremne vrućine najviše pogađaju osetljivo stanovništvo, pri čemu se oko 296 000 smrtnih slučajeva dogodilo kao rezultat visokih temperatura u 2018. Samo u Evropi su u 2018. godini monetizovani troškovi smrtnosti zbog toplote bili jednaki 1,2% regionalnog bruto nacionalnog dohotka ili prosečnog dohotka 11 miliona evropskih građana.

Klimatske promene pogoduju prenosu niza zaraznih bolesti. Tako je na primer od 1950. do 2018. godine globalna klimatska promena povećala mogućnost prenosa denga virusa za 15%, a mogućnost prenosa malarije u planinskim područjima Afrike je porasla 38,7%. Klimatske promene utiču na distribuciju mnogih zaraznih bolesti, uključujući i vektorske zarazne bolesti i bolesti koje se prenose hranom i vodom. Globalna upotreba uglja za proizvodnju energije porasla je za 74%. Ovaj porast je rezultirao sa približno 390 000 smrtnih slučajeva od PM2,5 koje je proizvela energija na ugalj, sa ukupnim globalnim mortalitetom za sve ambijentalne izvore koji premašuje 3,01 miliona smrtnih slučajeva, u 2018. godini. Ovo je samo mali deo podataka i parametara koji su praćeni i koji pokazuju negativan uticaj klimatskih promena. Uporedo raste i pritisak na zdravstvene sisteme širom sveta koji se suočavaju sa zdravstvenim posledicama klimatskih promena koji svoje resurse u nekim zemljama već prilagođavaju novim izazovima.

ijedna zemlja - bila ona bogata ili siromašna - nije imuna na uticaje klimatskih promena na zdravlje. Požari i tropske oluje 2020. tragično su nam pokazali da nemamo luksuz da se borimo samo sa jednom krizom. Istovremeno, klimatske promene i zarazne bolesti imaju zajedničke pokretače. Delovanje ljudi u poslednjih samo 70-80 godina doprinelo je neverovatnim negativnim promenama u živoj i neživoj sredini naše planete. I pored pandemije COVID-19 koja predstavlja veliku globalnu krizu na mnogo nivoa, mislim da je jednako urgentno rešavanje problema klimatskih promena i svih problema koje nosi naše neodgovorno ponašanje prema prirodi. Zato mislim da je od ključnog značaja da prestanemo uništavati prirodu već da naučimo živeti u skladu sa njom.

Estela Gaković Ranisavljević
Glavna i odgovorna urednica