Najnoviji broj Informatora

Prelistajte izdanje

Ako nije na fejsu

Poslednjih godina postoji neka vrsta izreke koja kaže da ono što se ne objavi na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama nije se ni dogodilo. Rođendani, venčanja, putovanja, poslovni uspesi, nova odeća, novi nameštaj, kućni ljubimci, druženje, opuštanje, kafa sa prijateljima… skoro da ne mogu proći, a da se ne postavi fotografija na nekoj od društvenih mreža. Da li je u pitanju samo zabava, način druženja i komunikacije ili vašar taštine, kao u istoimenom romanu Vilijama Tekerija („Vašar taštine" podnaslov ’Roman bez glavnog junaka’) Fejsbuk i druge društvene mreže postale su sastavni deo života mnogih. Bilo da postavljate razne sadržaje, lajkujete, komentarišete ili samo gledate, bilo da ih volite ili ste kritički nastrojeni, činjenica je da online društvene mreže svakodnevno okupiraju pažnju velikog broja ljudi. U takvoj situaciji prirodno se nameće pitanje da li Fejsbuk, Tviter i druge moderne društvene mreže mogu da pomognu u apotekarskoj praksi i koja je prava mera u korišćenju istih? Na ovo pitanje pokušao je da odgovori naš autor Pavle Zelić u tekstu „Društvene mreže i apoteke – od trača do poverenja", koji možete pročitati na stranicama koje slede. I prestižni britanski farmaceutski časopis „Pharmaceutical Journal" bavi se ovom temom i skreće pažnju da u današnje vreme korisnici usluga i proizvoda u visokom procentu očekuju prisustvo određene firme na društvenim mrežama. Pa tako navode potencijalne koristi pre svega u segmentu poboljšanja komunikacije sa pacijentima, kroz postavljanja obaveštenja o edukativnim aktivnostima i uslugama apoteke pa sve do zdravstvenih kampanja koje može da organizuje apoteka i da ih promoviše i deli edukativne materijale putem društvenih mreža. Farmaceuti u svakodnevnom radu svoje znanje i iskustvo prenose pacijentima kroz savete, a u savremenom društvu deo tog znanja mogu da prenesu i putem društvenih mreža. Ovde je veoma važno na koji način se to radi, i ukoliko apoteka želi da bude prisutna i aktivna na društvenim mrežama mora ozbiljno i studiozno tome da pristupi. Savetuje se da zaposleni i privatno i na zvaničnom sajtu vode računa šta objavljuju. Savet je da pre nego što nešto postavite na društvene mreže razmislite kako bi to što objavljujete uticalo ili kakav utisak bi ostavilo na vašu decu, roditelje, babu i dedu, vaše prijatelje, vašeg šefa, policiju, ako kod nekog od njih ne bi prošao onda nemojte da objavite. 
Kao i u pomenutom romanu „Vašar taštine" tako i društvene mreže, imaju mnogo likova, ali ne i junaka i svi imaju spektar dobrih i loših osobina, a meni se čini da su junaci oni koji svakog dana u svakodnevnim aktivnostima, pa i na društvenim mrežama, donose dobre odluke. 

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević